DNA test: Y-DNA 1215

Информације о тесту

Taken by	Kričak Goran
Vendor	DNK d.o.o. Beograd
Test Type	Y-DNA
Број/Име теста	1215
Test Group	М205
Број маркера	23
Вредности маркера	12,23,15,10,15-17,,,12,12,12,28,15,,,,,14,19,,,,11,,14,,20,19,,,9,,,,,,,,,,,,,,,,,,,22,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,12,,,,11,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,21,,9,,,,,
Y-DNA Haplogroup	J2b1-M205 > J-Y22059
Белешке	Дана 20. децембра у среду, путем преко Разбојне, а по љубазном позиву др. веље који је поново у потрази за јеленом архитектом, полазимо у село Жуње, али успут свраћајући до правог села у којем она живи, Ковиоци. Сазнао је те одлазимо тамо, али авај, в.л.д.р. не зна презиме, те једва нека жена нас упути код њеног деде по мајци и на крају упознасмо и њену мајку која нас упућује на Разбојну, јер каже, она тамо живи, код другог деде и бабе. Уговарамо долазак са њом после подне кад се врати са посла кога је у међувремену нашла. А ја, као цена прављења друштва на путу, добијам бесплатан одлазак у село Жуње, кога ћу наравно искористити да узмем узорак неком од тих Кричака у нади да припадају нашој хаплогхрупи у ДНК пројекту. Са нама је опет Фића. Сад идемо из другог правца. Време је лепо, прохладно, без падавина. Пролазимо Разбојну и скрећемо лево пре моста за Жуње. Опет прелепи предели, двоје малишана враћају се из школе, нудимо их да их повеземо, они одбијају, кажу ми само до воденице, па онда скрећемо узбрдо. Настављамо даље сећајући се прошлог путешествија, али сада продужавамо још један километар и долазимо до продавнице, где нам објашњавају где су Кричаци. Др. веља поново пита за онога кувара, а они само врте главом, и кажу нема таквога овде. Сад већ пут прекрива помало и снег те возимо мало опрезније, а што није јача страна више пута поменутога доктора веље. Кажу кроз борове, не на доле, него узбрдо и видећете куће. Тако и би. Стигосмо, успут питамо за тога најстаријега и идемо ка његовој кући. Стижемо у засеок Кричаци у фамилију Кричаци-Лекићи,у кућу Милована Кричака. Он живи са сином који је ћумурџија поред још двадесетак ћумурџијау том селу. Оним путем ниже кроз борове је црквиште, извор и црква, односно три цркве у једној. Нисмо стигли да одемо до цркве, то остаје за други пут. После кафе, ракије и прича о дејствима четника и партизана на овим теренима, казујем због чега сам дошао. Углавном, узорак за анализу узимам од Миловановог сина Горана, који је неожењен. Родослов: Горан-1966. годиште, отац Милован-1930. годиште, Радомир-1902. годиште, Радослав-1882. годиште и Лека око 1860. годиште за кога кажу да је из засеока званог Вујичићи (ниже у селу Жуње) се населио скроз на крај, такорећи изван села Жуње у правцу југа, и формирао засеок Кричаци-Лекићи. У засеоку живе све сами Кричаци којих има око 10 кућа и још 15 кућа у самом селу Жуње. Павловић у својој књизи за њих каже: „ крајем 17. века или најдаље средином 18. века настанили су се у Жуње Кричаци-Лекићи (33 куће славе Ђурђиц и Ђурђевдан) од Богићевића из Грчака (на другом месту каже да су ти Богићевићи у Грчак дошли из Боћа под Жељином), а старином од племена Дробњака. У Грчаку славили Св. Ђорђа, а преслављали Ђурђиц. На павловдан секли колач, али госте нису примали. Сродници су са Кричацима у Кашевару, Сибници и Чучалу у Топлици. Тамо су прешли после рата 1878. године. Милован помиње да имају фамилију и у Трбуњу. Богомоља у Кричацима им је недеља после Тројице, кад праве литију. Милован осим Горана има и ћерке, Малина, 1960. г. удата у Рокце, сад живи у Александровцу у фамилију Бачевић и Живку-1959. г. удата у фамилију Грујић у Грашевце. Имају предање да потичу из Црне Горе, помињу Кричко Поље код Пљеваља одакле су побегли од илира(?), а немају сазнање о Богићевићима нити о селу Грчак.