 1921 - 2001 (79 године) 
-
| Име |
SREĆKOVIĆ Vukica |
 |
Lična karta
|
 |
Vukica
|
| Рођење |
20 Окт 1921 |
Stamnica  |
- Rodila se uveče kao drugo dete u porodici.
|
| Крштење |
6 Нов 1921 |
Manastir Vitovnica, Vitovnica |
| Агенција: Ljubica, kćer Paunović Dimitrija, zemljoradnika iz Stamnice. |
| Пол |
Женско |
| Школовање |
Osnovna škola, Stamnica |
| Osnovnu školu završila u Stamnici. |
 |
Osnovna škola u Stamnici.
Za sada su na ovoj slici poznati samo brat i sestra Srečković Vukica i Čedomir.
|
| Смрт |
21 Феб 2001 |
Stamnica |
| Белешке |
- Vukicu je usvojio ujak Petar Golubović.
Mala Vukica je uvek volela da više vremena provodi kod ujaka Petra i ujne Stane. Jednog dana Vukica sa bratom Čedom su se vraćali iz škole. Put koji je vodio preko Crvenog Potoka, Smrdana vodio je u Kulme, gde se nalazila kuća Srećkovića. U Smrdanu gde se odvaja put koji vodi kod Golubovića, Vukica je rekla bratu: vidimo se sutra u školi, ja od sada idem da živim kod ujke, ujne i bake Milunke.. Čeda je molio da to ne radi ali je Vukica istrajala u svojoj odluci. Čeda je ostao da sedi na raskrsnici plačući. Bratska ljubav ih nikad nije napustila. Nikad se nisu posvađali.
Bila je i tamo svoj na svome. Živela je u kući gde joj je majka Ikonija rođena. Svi su je obožavali i ona njih. Imala je privilegiju da ima dve porodice.
Po plemenitosti kojom je zračila ostala je zapamćena.
Kao mlada udovica skromna i odmerena, ali veštih ruku, ostavila ie za sobom mnogobrojne ručne radove (ćilime, razne vezove, štrikane i heklane primerke, goblene, tapiserije i naravno kulinarske majstorije). Ostala je lepa, ali dosledna svojim stavovima. Nikad se nije preudala. Dostojno je odgajala sina Dragišu, unuku Ljubinku i praunuke Tanju, Valentinu i Sanelu.
Bila je i ostala Ikona za sve koji su je poznavali.
|
| ID особе |
I3727 |
1 |
| Последња измена |
30 Мај 2019 |
| Породица |
DIMITRIJEVIĆ Dragoljub, р. 1924, Kladurovo у. 16 Јун 1946, Beograd (Старост 22 године) |
| Брак |
1940 |
Stamnica |
 |
Vukica i Ljuba
|
 |
Porodični portret sa venčanja
Sede, Golubović Stana i Petar, mladini usvojitelji, Dragoljub mladoženin otac, Paun i Ikonija mladini roditelji i njihova unuka Žikica. Stoje nepoznata baba, mladenci Dragoljub i Vukica, njen brat Čedomir i snaja Katica. Skroz pozadi Dragoljub Bekeran iz Melnice, mladoženjin ujak i Golubović Ilija, Petrov brat od strica. |
| Деца |
|
| Фотографије |
 | Dragiša sa roditeljima i prababom Milunkom
Baba Milunka drži na krilu praunuka Dragišu a iza nje stoje unuka Vukica i zet Dimitrijević Dragoljub. |
| ID породице |
F1048 |
Породични лист | Графикон породице |
| Последња измена |
20 Јул 2016 |
-
| Фотографије
|
 | Vukica sa familijom Golubović
Skroz desno je Petar Golubović, do njega supruga Stana i usvojenica Vukica, majka Milunka, zet i sestra Žurkić Vojislav i Cveta i najmlađa sestra Jelena i zet Jenić Bogomir sa decom Katom i Svetomirom |
 | Vukica sa familijom
Drugi sa leva sedi Paun, iza njega su kćerka Vukica i sin Čedomir, desno do njega sedi supruga Ikonija, skroz levo sedi njen brat Petar koji je usvojio njihovu kćerku Vukicu, Ikonija drži u krilu unuku Žikicu, do njih su snaja Katica i njeni roditelji Stanojević Milija i Lena. |
 | Vukica sa Golubovićima
|
 | Vukica sa sinom Dragišom
|
 | Најмање једна жива или приватна особа је повезана са овом ставком - Детаљи су скривени.
|
| Најмање једна жива или приватна особа је повезана са овом ставком - Детаљи су скривени.
|
 | Svadba, udaje se Zora, sestra od strica.
Uža familija na svadbi Zore i Vlastimira
|
| Документа |
 | Ljubino pismo iz bolnice
Писмо 10 IX. 1945 год Драги моји Родитељи, ево ја Доби времена да ви се јавим, да сам фала Богу до сад сам жив и добро је, само сам био мало болестан, али сад мије Боље мало него штоје било Драги моји родитељи и сви укућани, желим чути за ваше здравље, у пуној жељи од срца мога и од Правде Бога Драга Вукица ја сам добио ваше Писмо али доцкан чак месец дана, После ваше одговорности тоје доста доцкан Али ипак добро и онда па сма видео шта ми ви пишете да сте били код нашег Родитеља у Кладурово па сам видео да сте се добро провели и да сте били и на народно весеље у Кладурово и даје био и наш малишан Драгиша на весеље
Драга Вукица ако сте били и ја сам жељан да идете јел баш је мене мило кад чујем да је код вас све је добро немој ти гледати шта нисам и ја свама јер то није срамота ништа што нисам и ја, јер ја сам на моју дужност па ако да Бог имаће и кад и да Буде то Сад друго мене ништа неда Прими Поздрав од мене јер ја се налазим већ неколико дана у главној војној Болници II унутрашње оделење Београд које болујем од ноге и траширање срца али сад мије боље Сад примите поздрав од мене сви укућани јер ја се налазим у митраљеске чете II дивизије I против авионске Бр на двор |
|
|
